Kada se suoče sa smrću, ljudi često proživljavaju burne emocije i gledaju svoj život iz drugačije perspektive. Iako su poslednji trenuci svake osobe jedinstveni, medicinska sestra za palijativnu negu, Džuli Mekfaden otkrila je za čim najčešće žale pacijenti na samrti.
Govoreći u podkastu britanskog hirurga dr Karana Rajana, Džuli je istakla da se poslednje misli umirućih pacijenata uglavnom odnose na stvari koje su uzimali olako.
Najčešće žaljenje, kako kaže, jeste to što nisu cenili godine koje su proveli u dobrom zdravlju.
"Prva stvar koju čujem sve vreme jeste da žale što nisu cenili zdravlje dok su ga imali", kaže Džuli Mekfaden, koja ima više od 15 godina iskustva u radu sa umirućim pacijentima u Los Anđelesu.
"To je broj jedan. Ljudi mi govore: 'Voleo bih da sam shvatao koliko je neverovatno imati telo koje funkcioniše'", dodala je. Drugi razlog zbog kojeg žalje je što su "previše radili", što su proveli život u poslu.
Na kraju, mnogi umirući pacijenti izražavaju žaljenje zbog toga kakve su odnose gajili s drugim ljudima - neki su bili obeleženi raspravama i durenjem, a nekim relacijama nisu posvetili dovoljno pažnje. Takođe, često priznaju da su "previše brinuli" o tome šta drugi ljudi misle.
Džuli kaže da su u poslednjim trenucima ljudi često u bolovima i konfuziji, otežano dišu, konfuzni su. Ona preporučuje da se svako obavesti o procesu umiranja koji je prirodan, to smanjuje anksioznost i pomaže da se donesu mirnije odluke. Pravovremeno laniranje i razgovori o smrti, koliko god neprijatni bili, mogu da pruže osećaj kontrole i smirenosti.
Ove priče i saveti služe kao snažan podsetnik da život treba živeti punim plućima – negovati odnose, ostavljati po strani zamerke i ne brinuti previše o tuđem mišljenju. Život je prekratak da bismo ga proveli kajući se za propuštene prilike.
Comentarios